Home > Svaštara > PRVI PUT U ISTORIJI! NEKO JE USLOVIO MMF

PRVI PUT U ISTORIJI! NEKO JE USLOVIO MMF

Prvi put u istoriji, Međunarodni monetarni fond, najveći globalni institucionalni zajmodavac (osnovan jula 1944. godine na Breton Vuds konferenciji u SAD), dobio je rok za reformu glasačkih kvota: „do prolećnog ili najkasnije godišnjeg zasedanja 2019”. Takav smeli zahtev MMF-u je ove sedmice u zvaničnoj formi uputila grupacija Briks (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) na devetom samitu održanom u primorskom gradu Sjamenu na jugu Kine.

„Odlučni smo da negujemo efikasnije globalno upravljanje ekonomijom ono koje više odražava tekuće svetske privredne prilike, uključujući jači glas i bolju predstavljenost država u ekonomskom usponu i razvoju. Potvrđujemo našu posvećenost završetku petnaeste generalne revizije kvota MMF-a do prolećnog zasedanja 2019. i ne kasnije od godišnjeg zasedanja 2019”, navodi se u Deklaraciji 9. samita Briksa održanog pod temom „ Jače partnerstvo i svetlija budućnost“.

Takav smeli zahtev MMF-u je ove sedmice u zvaničnoj formi uputila grupacija Briks (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) na devetom samitu održanom u primorskom gradu Sjamenu na jugu Kine.

„Odlučni smo da negujemo efikasnije globalno upravljanje ekonomijom ono koje više odražava tekuće svetske privredne prilike, uključujući jači glas i bolju predstavljenost država u ekonomskom usponu i razvoju. Potvrđujemo našu posvećenost završetku petnaeste generalne revizije kvota MMF-a do prolećnog zasedanja 2019. i ne kasnije od godišnjeg zasedanja 2019”, navodi se u Deklaraciji 9. samita Briksa održanog pod temom „ Jače partnerstvo i svetlija budućnost“.

Kvintet država članica Briksa, koje inače predstavljaju 42 odsto stanovništva sveta na oko petini zemaljske teritorije, ostvaruju oko 23 odsto BDP-a i 17 odsto globalne trgovine imaju četiri predstavnika u Izvršnom odboru MMF-a (bez JAR). Kina, Indija, Rusija i Brazil u tom telu – gde jedino SAD ima pravo veta, zbirno raspolažu sa 13,77 odsto glasova, nešto više nego Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajedno (oko 13,5). Amerika u MMF-u ima 16,73 odsto takozvanih totalnih glasova.

Briksov oročeni termin za reformu MMF-a deo je nove strategije grupacije osnovane 2009. u jeku globalne finansijske krize, da za sebe i države u ekonomskom usponu i razvoju (nekadašnji „treći svet”) izbori kvalitetnije mesto „u upravljanju svetom”, kako je to prošle nedelje poručio nekadašnji gradonačelnik Sjamena, a danas predsednik Kine Si Đinping.

„Svetu je neophodan novi, pravedniji i ravnopravniji globalni poredak”, ponovio je Si poruku koju je uputio zimus u prvom obraćanju Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a zatim i liderima G-20 proletos u Hamburgu.

Ovog puta Si Đinping je upozorio da Briks „nije pričaonica već radna grupa koji ostvaruje zacrtano”.

„Prošle decenije Briks se probio napred i postao svetska tačka globalne ekonomije, ali i faktor bez koga mnoge krize ne bi danas bile rešive”, naglasio je kineski lider.

U poslednjih 10 godina, Briks je zbirno uvećao BDP za 179 odsto, trgovinu za 94 odsto, dok je broj stanovništva u gradovima dostigao 28 odsto, sumirao je Si.

Šta je ovog puta Briks zacrtao, delimično se vidi iz naziva četiri usvojena dokumenta: o jačanju međusobne ekonomske i trgovinske saradnje, novom podsticaju inovacijama, saradnji u domenu carinske regulative i sporazuma o strateškoj saradnji Poslovnog saveta Briksa sa njihovom Novom razvojnom bankom.

O daljem zajedničkom kursu članica Briksa, najkonkretnije je u Sjamenu govorio ruski predsednik Vladimir Putin.

„Rusija deli zabrinutost ostalih članica Briksa zbog nepravednog tekućeg globalnog finansijskog i ekonomskog poretka. Spremni smo da sa našim partnerima promovišemo reformu međunarodne finansijske regulative i prevaziđemo preteranu dominaciju ograničenog broja rezervnih valuta”, istakao je Putin.

U prevodu, Briks će nastaviti sa ubrzanom izgradnjom međusobne i međunarodne finansijske platforme kojom danas – naročito u globalnoj trgovini naftom – dominira američki dolar. Koliko proletos, Centralna banka Rusije otvorila je svoje prvo strano predstavništvo u Pekingu (14. marta) uz najavu da će Moskva i Peking nastaviti sa jačanjem upotrebe rublje, juana i zlata u međusobnoj i međunarodnoj razmeni.

U međuvremenu, svetski trgovci zlatom odavno znaju da Kina i Rusija od početka milenijuma besomučno kupuju zlato. Sa takvom podlogom i novim geostrateškim ambicijama osovine Peking–Moskva, nije čudo da su Si Đinping i premijer Indije Narendra Modi žurno „ispeglali” političke trzavice izazvane 73 dana dugim armijskim sporom duž zajedničke granice.

Kina i Indija treba odnose da postave na pravi put i ne dozvole da razlike postanu sporovi, ocenio je Si. Takođe, prvi put u deklaraciji Briksa, jedna teroristička organizacija iz Pakistana okrivljena je za terorizam, iako je ta zemlja ključna za ostvarenje ambiciozne međunarodne privredne inicijative Kine poznatije kao „Pojas i put”.

Koliko će Briks – sa najavom svoje „nove zlatne decenije” biti stvarno spreman da poveća međusobna ulaganja (koja danas iznose tek 5,7 odsto stranih investicija kvinteta), zagonetka je.

Ono što je izvesno jeste da Briks ima široko razvučen plan za preuređenje tekućih međunarodnih odnosa i rešenja u kriznim žarištima. „Avganistan i Sirija treba sami da povedu i drže u svojim rukama nacionalni proces pomirenja na svojim teritorijama”,

navodi se u Deklaraciji iz Sjamena.

Briksov rok MMF-u da se promeni i indirektna poruka Zapadu da se isključi iz slučaja Avganistan i Sirija, uveliko govori o novom pokušaju temeljnog preformulisanja poretka zasnovanog nakon Drugog svetskog rata.

 

Izvor: paralela.in

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *