SPAVAO JE SA SINOM NA PODOVIMA JAVNIH KLOZETA, A SADA JE MILIONER I ŽIVI HOLIVUDSKI FILM! (FOTO) (VIDEO)

cris-gardner-620x350

Neverovatna životna priča dotakla je mnoge širom svetaU vreme dok je sa svojim trogodišnjim sinom spavao na podu javnog wc-au San Francisku, Kris Gardner nije mogao ni da sanja da će postati milioner i da će njegova životna priča biti ovekovečena u holivudskom filmu.

Osamdesetih godina Gardner, koji je tada imao 27 godina, i njegov maleni sin, godinu dana nisu imali krov nad glavom. U brokerskoj kompaniji u koju je primljen na praksu imao je tako mala primanja da nije mogao da sakupi novac za depozit neophodan da bi iznajmio stan, te su spavali gde god su stigli.

Osim u javnom WC-u na železničkoj stanici, spavali su u parkovima, u crkvenom svratištu, ili ispod njegovog radnog stola na poslu, nakon što bi svi zaposleni otišli.

Hranili su se u hranom iz javnih kuhinja, a od ono malo novca koji je imao plaćao je jaslice za sina, da bi mogao da radi.

Uprkos teškoćama, Kris je bio veoma uspešan na poslu, pa mu je kompanija “Din Viter Rejnolds” (DVR) ponudila stalan posao. Najzad je mogao da iznajmi stan, a njegova karijera je vrtoglavo napredovala, tako da je 1987. otvorio vlastitu investicionu kompaniju “Gardner rič”.

Njegova priča stigla do Holivuda

Kris Gardner danas ima 62 godine, a njegovo bogatstvo se procenjuje na 60 miliona dolara. Putuje po svetu kao motivacioni govornik i sponzoriše dobrotvorne organizacije za pomoć beskućnicima i grupe koje se bore protiv nasilja prema ženama.

S obzirom na njegovo teško detinjstvo i činjenicu da je bio u zatvoru neposredno pre nego što se zaposlio u DVR, nije ni čudo da se Holivud zainteresovao za njegovu životnu priču. Prema njegovoj autobiografiji “Traganje za srećom” snimljen je istoimeni film, koji je premijerno prikazan 2006. Vil Smit, koji u filmu igra Gardnera, nominovan je za Oskara za najbolju mušku ulogu.chrisgardnersept2011

Uprkos teškom detinjstvu, Gardner kaže da ništa ne bi menjao u životu.

– Preživeo sam patnju kao dete kako moja deca to ne bi morala. Imao sam pet godina kada sam odlučio da će moja deca znati ko im je otac. Sve ostalo što mi se događalo u životu posledica je mojih ispravnih odluka – rekao je on za BBC.

Rođen u Milvokiju (Viskonsin), Gardner nikada nije upoznao oca. Umesto toga, rastao je u siromaštvu s majkom Beti Džin i očuhom koji je bio alkoholičar i nasilnik. Neko vreme je živeo u hraniteljskoj porodici nakon što je majka iz očaja pokušala da ubije partnera. Uprkos svemu, majka mu je bila inspiracija.

– Bila je jedna od onih staromodnih majki koje ti svakodnevno ponavljaju: ‘Sine, možeš da radiš i budeš šta god želiš’ I ja sam joj sto odsto poverovao – jasan je on.

Po završetku srednje škole, Gardner je četiri godine služio u Američkoj ratnoj mornarici. Posle otpusta iz vojske preselio se u San Francisko, gde je prodavao medicinsku opremu. Ključni događaj u njegovom životu bilo je upoznavanje s čovekom koji je imao crveni “ferari”. Gardner ga je pitao čime se bavi, a on mu je rekao da je broker na berzi.

Gardner je izrazio želju da se se i on uključi u taj posao. Kad su se ponovo sreli, Bob Bridžiz mu je organizovao razgovor za obuku u DVR. Međutim, neposredno pre zakazanog intervjua, Gardner je uhapšen zato što nije plaćao kazne za parkiranje. Ipak je uspeo da ode na razgovor, ali je bio u odeći koju je nosio kada je uhapšen, patikama i prsluku. Zahvaljujući snažnoj motivisanosti i entuzijazmu dobio je posao, uprkos neurednom izgledu.

Šest godina nakon snimanja filma, Gardneru se 2012. život još jednom promenio, kada mu je žena umrla od raka u 55. godini života. To ga je nateralo da se zapita šta zaista želi da radi u životu i posle trideset veoma uspešnih godina u oblasti finansija odlučio je da se bavi nečim sasvim drugim.

Shvatio je da više ne želi da se bavi investicionim bankarstvom i okrenuo se nečem sasvim drugom: motivacionim govorima i pisanju. Danas 200 dana godišnje putuje po svetu i govori pred punim salama u više od 50 zemalja.

Gardner ne veruje u teoriju da smo svi mi proizvod okruženja u kome smo rasli kao deca.

– Prema toj teoriji, trebalo je da postanem alkoholičar, da tučem ženu, zlostavljam dete, da budem potpuni gubitnik – priča on i dodaje da je za svakog od nas presudno da “prigrli svetlost” kako bi ona mogla da uđe u naše živote.

(Telegraf.rs)

Pogledajte još zanimljivih članaka